Insight of my mind

 I was watching the American sitcom Bing Bang theory for a long time and I do really like the content of these series. I know, I know. Some people will say that there are some serious stereotypes and I don't want to deny it, but that doesn't neglect the fact that other topics weren't questioned in a right manner. But in this post I really want to speak about Amy Farrah Fowler, specifically about Miam Bialik.  Miam Bialik is an American actor, but she has also a PhD in neuroscience, therefore she is a really intelligent person. But nonetheless she is also very religious, and she openly speaks about her religiosity. The fact, that amazed me the most, was that she in her YouTube channel post such a variety of topics, especially one with the themes of mentally problems and psychological disorders, which keep us on the way of our unique fulfillment. I think that today we are spending too much time on distraction, because we have fears, and we are scared what we are, but essentia

Скролујем по Јутјубу и тако тражим шта бих могао гледати у овој ноћи петак на суботу (у једној пјесми сви певају, лудују), али ја сам толико срећан јер сам налетио на једну стару епизоду серије Отворена врата. Знам када сам био мали, да ту серију сам редовно пребацивао са телевизора, како бих гледао америчке ситкоме, а сада одушевљен сам, када сам у прилици да погледам тако изузетан материјал, док ми амерички ситкоми не изазивају више ни сентиментални осјећај прошлог ужитка. Отоврена врата је била серија која је по први пут емитована у жару турбуленција на простору бивше Југославије у периоду 94. до 95, а која је по својој садржини сума апстракције и дидактичке контрадикције, и која је одличном глумом београдских позоришних величина дочарала југословенску збиљу тада, а богами када се мало дубље закопа и сада. У овој серији може се видјети како се кроз главни лик концептуалне умјетнице Катарине Анђелић, популарно званке Цакане, сви идеали урушавају и како њена апстрактна умјетност и нег

 U današnjem svijetu rijetko je sresti ljude, koji su u vezama, da su u istima srećni. Možda je bolje reći da je izuzetno teško sresti prijatelje, a da su zadovoljni svojim prijateljstvima. Sasvim razumno se postavlja pitanje: "Zašto je u današnjem svijetu tako malo ljubavi, razumjevanja i saosjećanja?" Iako nisam previše religiozan, nisam lud, a da ne vidim, da duhovnost današnjim ljudima znači odlazak u crkvu, paljenje svijeće, ne prati kosu na Crveno slovo ili odlazak na groblje na Zadušnice. Mogu sasvim pouzdano da tvrdim da su svi ti oblici (za veliku većinu vjernika) praznovanja duhovnosti u suštini isprazni oblici praznovjerja, ili još gore priklanjanja rutini na koju se više ne obraća pažnja.  U sredini, u kojoj sam ja odrastao, mogu reći da se duhovnost shvaća na ovaj način. Isprazan, manifestacion, površan. Ako ti je loše, prekrsti se, Bog će ti pomoći. Prekrstim se i ja, ali da li vjerujem u taj krst. Vjerujem. Jer u mojoj duši ljubav vlada i pokušavam svoj život t

 Као момак из провинције ја сам доживљаовао Бања Луку као стјециште знања и културе у Републици Српској, као нову српску Атину, као нешто што оплемењује човјека у сваком смислу. Међутим мислио сам погрешно. Као што ми је једна познаница рекла: "Мислио да си да долазиш у храм знања, а упао си у буре срања." Сматрам да није ништа погријешила. Дошао сам у Бања Луку и уписао сам геодезију са представом да ћу коначно се наћи у средини која поштује људску индивидуалност, која разумије потребу да свако људско биће има жељу да се оствари као личност, да дођем у средину која одбацује примитивизам и стеге конформности провинције, али нажалост, био сам у криву. Прво што сам схватио било је да студенти не поштују Универзитет. Не желим овдје никога појединачно да кривим, али за велику већину ова институција је представљала (а данас још више) мјесто поузећа дипломе, а мања суштинску људску жељу за образовањем. Ово сам некако и прихватио, али да сами професори, асистенти и остале структуре

 Today I got the results after two weeks of one exam. I failed. Should I feel stress or should I reconsider my learning practices. Neither. The thing with this exam is that I feel just good about myself and I will tell you why. The over than one year has passed when I failed my first exam at my masters studies in Germany. One could say that it was stressful for me, since it was my first exam at Germany and one would be absolutely in right. But that wouldn't be 100 percent true if it was only that. Failure. Back that everything was new to me. Back then I was just a new student, who wanted to try luck at University in Stuttgart. I took an exam and I failed one part, but because one should pass both, it meant that you have to pass both to get valid credit. And then I was sad, but I have still thought, maybe I should talk with professors. And I talked with them and then one of them said to me: "I am shocked, that you haven't passed the exam, but you should prepare yourself bet

 Već nekoliko dana se bruji o tome da li će se kafić na obali Vrbasa srušiti ili ne? Čak se i Dodikova predstava zvana "Dodik i 40 poslanika" (tačnije za većinu mu je potreban 41 narodni poslanik ali ovako zvuči "moćnije"(kako Igor naziva svoga oca) što me polako sve više vuče u digresiju digresije)) zavšrila, ali nije mu donijela željeni efekat da postane Otac nacije, više da je postao nešto drugo. U družinu Dodika i 40 poslanika našlo se mjesto i za njegovog kuma Mileta Radišića, kojemu je očigledno dato diskreciono pravo da koristi zemljište Grada Banja Luke kao sopstveno (jer šta j kod privatno, a šta je javno). Međutim, pojavi se mlado momče bistrog pogleda koje ugleda da nešto smrdi u državi Danskoj, pardon Srpskoj. Draško Stanivuković, novi gradonačelnik Banja Luke je uvidio jedne od ključnih problema u ovoj državi, a to je djeljenje na podobne i nepodobne. Nepodobni su svi oni osim uskog kruga bliskih saradnika vladara Republike Srpske, a nepodobni su svi os